CIGANIN HVALI

SVOGA KONJA

 

 

Gledaš, je li, moga konja,

Gospodaru stari?
Ne znaš je li konj il ptica

Lastavica?
Skidaj naočari.
Ne možeš se nagledati,

već hajde pazari!
Ti još pitaš za Putalja,

da li valja?
Nemaj brige,

Da ne valja, ne bi bio

On kod Cige.
Ne možes ga u carevoj

Naći štali.
Samo Ciga što ne ume

Da ga hvali.
Da ga pospe suvim zlatom,
Ko ne štedi,

Još i onda jedan dukat
Više vredi.

 

Ako imaš, jede seno,
Zob i slamu,
Ako nemaš, on ne ište,
Ne treba mu.
Nemoj da mu gledaš zube,
Moj golube,
Ni ja mu ih nisam gledo,
Nemoj ni ti,
Taj ne može ostariti.
Što ga duže teraš, kume,
Sve je mlađi,
Pa de sad mu para nađi!

A što pitaš hoće l moći
Kakav jendek da preskoči.
Jendek, jendek, kakav jendek?
Taj se nije još rodio,
Koj on nije preskočio,
Preskoči ga tako lako
Kao da je pile neko,
I to uzduž, ne popreko.

 

Ja ga jašem bez sedla,
Sedlasta mu leđa,
Za pasoš ga ne pitaj,
Jer to njega vređa.
Idi, kume, idi, idi,
Još me pitaš kako vidi;
To je da se pripoveda:
Vidi ostrag ko i spreda,
Vidi noću ko na danu,
A na danu ko u noci,
Takve su mu oči.

 

A što pitaš, moj prijane,
Ima l mane,
Ta zato ga i prodajem,
Moj prijane,
Jerbo nema mane,
Takvi konji nisu za nas,
Za Cigane.

 

A brzina kakva mu je?
Malko je brži od oluje.
Sad ćeš čuti, kazaću ti.
Jednom sam se iz Erduta
Vraćo s puta.
Mada nas je pljusak vijo,
On se nije umorio.

 

Munja sevne, a on rže,
Pljusak brzo, a on brže.
Pljusak pišman na mog hata,
Pa ga hvata.
A Putalj ga preko gleda,
Pa se ne da.
Pljusak leti da polije,
Tek što nije.
Kad stigosmo pod šatora,
U ciganski dvorac lep,
Na mom konju sve je suvo,
Pokiso mu samo rep.