ČVORAK

 

 

Nisam dete, nisam đak,
Al sam ipak veseljak.
Vidli ste me po sto puta,
Al nikad zabrinuta.

Ne znam šta su brige, bolje,
Ja sam uvek dobre volje.
Rado sam kod ljudi,
Vesele sam ćudi.

 

Ne znam pevat bas na note,
Da se topiš od milote.
Ali pevam brzo, lako,
Sad ovako,
Sad onako.

I ko lasta kad cvrgukne,
I ko slavuj kad promukne,
I ko kos,
Al kroz nos.

I ko čorba kad se srče,
I ko vrata kad zacvrče,
I ko točak kad zaškripi,
I ko lonac kad prekipi.

Vragolan sam od glave do pete,
Te da mi se siti nasmejete.

Imam dara za pudara,
Al me ljudi neće, tu sam loše sreće.

Nađu kakva starca lenja,
Što se tuda giga, genja.
Al zagrabi deo,
Ja bih grožđe samo jeo,
Prodavat ga ne bih hteo.
Tako mi poštenja!

 

Skoro ćete berbu brati,
Bil i mene hteli zvati?
Evo, reč bih svoju zado,
Da bih došo vrlo rado.
Da pokažem sve što znam,
Zovnite me, da te, da te.
Jer ako me ne zovete,
Doći ću i sam.