TAŠI, TAŠI

 

 

Taši, taši, tanana,
Evo jedna grana,
A na grani jabuka
Kao molovana.
Doleteće ptičica,
Ljuljnuće se grana,
Otpadnuše jabuka,
Dignuće je Ana.

 

Taši, moja, pa moja,
Nosi deda šeboja,
Na šeboju šara,
To je bubamara.
Bubamara lepeta,
Ne boji se deteta,
Na ruku mu sleta,
Sa šeboja cveta.

 

Taši, rode, pa rode,
Ujak bere jagode,
Kad nabere dosta,
Moliće ga Kosta,
Da ih sve ne pomlavi,
Da i Nasti ostavi,
A ujak ce kaz'ti:
Kako ne bih Nasti!

 

Taši, taši, malena,
Suknja ti je šarena,
Košuljica bela,
Kuma ti je donela;
Kosa ti je plava,
Pametna ti glava,
A ustašca zamedljana,
Uvek nasmejana.

 

Taši, bela, debela:
Sva su deca vesela,
Doneo im čika,
Iz šume lešnika.
Jela bi i Ljuba,
Ali nema zuba,
Zato joj je seka,
Uzvarila mleka.

 

Taši, taši moje luče,
Ide baba po unuče,
Iz daleka prstom pruža:
Eno moja Ruža!

Taši, taši , Ružice,
Neka bride ručice,
Znaš da voli baba Jela,
Kad su deca vesela.

 

Taši, taši, Cveto,
Moje čedo peto,
Imaš četer brate,
Svi pitaju za te.
Jedan pita: Kamo je?
Drugi veli: Tamo je!
Treći traži Cvetu,
Po belome svetu,
A četvrti nađe milu,
Na majčinom krilu.